стан са површином од 214 м2 у монолитној цигли (Москва), Јулија Нестерова

Пассинг тхе галлери

Фото: Сергеј Моргунов,: Екатерина Моргунов

Текст: Јулиа Сакхарова

Архитектор: Јулиа Нестерова

Журнал: Н6 (73) 2003

"План куће је начин живота, а начин живота је увек индивидуалан", рекао је Франк Ллоид Вригхт. Шта учинити када је стан стандард стандард, сви зидови су носиви и истовремено желите нешто посебно? Архитекта Јулија Нестерова предложила је свој начин трансформације простора: сложене манипулације с суседном категоријом времена Эта квартира - пример удачной попытки реализовать оптимистичный архитектурный сценарий в жестком типовом пространстве. Она расположена в Крылатском, в монолитно-кирпичном многоэтажном доме, который хорошо знаком экспертам по элитной недвижимости: жилье здесь пользуется устойчивым спросом. И все-таки, несмотря на неплохую для Москвы экологию, на в общем-то относительно удачную квартирную планировку, окружающая застройка "давит". "Все - архитектура", - сказал как-то современный классик Ханс Холляйн. Если в этой формуле "все" заменить понятием "время", получится описание постмодернистского, игрового, по сути, метода, примененного автором квартиры на Крылатских Холмах. Јулиа Нестерова, интерпретируя время как категорию архитектуры, пересоздала типовое внутреннее пространство в теплое, удобное и альтруистичное. В целом адекватное характеру его хозяев - симпатичных молодых супругов с детьми двух и шести лет. Городской пейзаж за окном получил новый контекст, стал мягче и дружелюбнее. Конструкции, материалы, цвет, фактуры в контексте этой квартиры читаются как ассоциативные характеристики времени. Главным становится прием аналогий и уподоблений. Приглушенный блеск золотисто-серебристого патинированного металла в сочетании с темным состаренным деревом становится одной из главных аллюзий условно-исторического времени, отсылающих к мифологическим золотому и серебряному векам. Шероховатые, приятные на ощупь фактуры обоев и тканей ассоциативно уподобляются поверхностям, над которыми поработало время. Подлинный металл люстры, настольных ламп, посуды сочетается с искусными имитациями: например, пластиковый журнальный стол и обои "притворяются" металлическими. Продолжая игру аналогий, с цветом и фактурой обоев тонко соотнесены цвет и фактура обивки дивана, та же ткань использована при изготовлении портьер. Металл, и настоящий и мнимый, выглядит необычно "тепло" для этого материала, создает оптический эффект мягкого сияния. При дневном свете все эти поверхности - скорее серебристые, при свете лампочек - золотистые. Стоит включить электричество, и комнаты мгновенно "теплеют". Светлые тона контрастно оттенены грубоватой ковкой карнизов и подсвечников, напоминающей о Париже начала ХХ века. ("Парижскую" тему в интерьере продолжают стеклянные вазы, статуэтки и серебряная посуда.) Эксперименты автора с цветом и фактурой металла напоминают о работах Ханса Холляйна, для которых характерны изысканные сочетания цветов и материалов и актуальна идея времени. Он разрабатывал ее, например, в знаменитых интерьерах антикварных магазинов... Как часть общей концепции времени, "антикварная" тема присутствует и в московской квартире, представленная мебельными римейками БАКЕР у стилу цхиноисерие - успјешно допуњује конвенционално "ардекошние" хедонистичке облике ФЛЕКСФОРМ тапацираног намештаја и удобних лампе Гунтхер ЛАМБЕРТ. Прво је купио прекрасни старији "кинески" комодни комад, који је стајао у дневној соби између витких полица - и постао је "пионир" оријенталне теме у унутрашњости, који су постепено допуњавали други подједнако песнички предмети: тамно дрво намештај, порцеланска ваза ... Свако има своје вријеме - ово је елеквентно речено пастелним бојама и скромним декором дечијих соба, које су у супротности са луксузним играњем злата и "паришким" детаљима спаваће собе родитеља. Али, време свима је такође неизбежно уобичајено - каже се дневна соба, мешајући вријеме Сунца кинеске ере у јединственом простору, ујутро у паришком салону и вече на енглеском камину. "Укупно" време је лагано и уверљиво. Проширује кућне хоризонте и умирује. Иако није у стању да истовремено мења типичан урбани развој, у његовој је моћи да нас убеди да то гледамо филозофски.Јулиа Нестерова: "Купцима се допало мој" холандски "стан, објављен у часопису САЛОН (оба стана су, уствари, у истој кући), али су желели нешто посебно, посебно. У унутрашњости сам направио условни, стил игре, асоцирајући се у Арт Децо. Заједно с купцима отишли ​​смо у Париз, изабрали вазе, посуђе, фигурице, огледало за спаваћу собу и тако даље, блиско смо сарађивали, имали смо "меко", мало носталгично расположење за унутрашњост. "