Оријенталне мотиве, модерне и класично традиционалне боје виле од стране уметника Жака Мајорелла, реконструисали су садашњи власници Ивес Саинт Лаурент и Пиерре Бергер.

Пассинг тхе галлери

Материјали: - (ц) Пхилиппе Сахарофф

Перевод: Александра Мерзликина

Журнал: Н5 (61) 2002

Вилу - истинско архитектонско ремек-дело - саградио је 1924. године уметник Јацкуес Мајарел. После тога је сигурно откупила Пиерре Бергер и Ивес Саинт Лаурент. Рестаурација је стварно инспирисана: његови аутори - Билл Виллис, амерички декоратер, који живи у Маракешу, и чувени паришки мајстор његовог заната, Јацкуес Гранге Као резултат реконструкције, стара зграда стекла је изванредан оријентални укус. Ивес Саинт Лаурент и Пиерре Бергер желе да очувају оригинално расположење које је уметник једном доводио у ову кућу. Због тога се вила претворила у модерно и класично традиционално. Кућа, скривена усред огромног "Башта Мајореллеа", од којих је већина доступна широј јавности и отворена за јавност сваког дана, врло је једноставна по изгледу: зграда има дебеле зидове, мале рупе, као што је уобичајено у Мароку, како би заштитили од топљење летње топлине. Ресторер Јацкуес Мајорелле изабрао је снежно бијеле и зеленкасто-пистације боје за фасаду. Фризе и арабеске су створене према цртежима бившег власника, уметника инспирисаним делима марошких занатлија и кашмирских народних мотива. После уметничке смрти, кућа је остала напуштена дуго времена, док га коначно нису стекли садашњи власници. Након реконструкције, постала је позната као "Вилла Оасис", а зграда раздваја ботаничку башту од некадашње радионице уметника - сада постоји музеј исламске уметности, који је константно отворен за посјетиоце. Блистави модни уредник Ивес Саинт-Лаурент постао је достојан наследник талентованог умјетника. невјероватни радови на рестаурацији, а очување свих оријенталних мотива нетакнуто, оба власника су страствени колекционари. У свакој соби гости се чудити сиријским намјештајем и инлама бисерна мајица, арт деко стил, драгоцено опалско стакло, бронза из 19. века, перзијски теписи, марокански прозорски оквири. Упркос овако великом броју намештаја и кницк-кнацкс-а, богатства и софистицираности орнамената, свака соба одржава сопствену хармонију боје. у кућу кроз мала врата са ниским прекидачем, као што је обично међу мароканцима.Унутар путник "упознаје" малу фонтану: хладни токови усред топлог дана су најбоља манифестација гостопримства. Логично је да све остало, као наставак теме "фонтане", одржава се плавим тоновима. Предња страна куће Ивес Саинт Лаурент је украшена комбинацијом црвене и златне боје. Ова просторија (чија декорација не одговара својој скромној сврси) претенциозно се зове "Дневна соба Пиерре Лоти". Дневна соба и простор за пријем, који се углавном врше у зеленој и окер спектру, налазе се у класичној енфилади. Следеће је величанствено уређена трпезарија. Недалеко од куће налази се четвртаста сосовина са истим пирамидалним кровом као и кућа. Чини се да се "креће" преко дрвећа, као што је пловак у центру базена. Једино се може погодити колико је скица рођених у овом магичном углу. Да, кућа заслужено носи своје име - "Оаза". Ово је дом у којем чувени цоутуриер највише воли, уточиште, рекао је, из вањског свијета, на који се враћа изнова и изнова да се опусти од бесаног ритма француског модног свијета.