клуб "Нико не пише пуковнику" (Рига) Андис Силис, Реинис Лиепиньш "Унутрашњост клуба нико не пише у пуковнику", украшен у духу старог стана

Пассинг тхе галлери

Фото: Евгени Лучин

Текст: Надезхда Серебриакова

Архитектор: Андис Силис, Реинис Лиепинс

Журнал: На (47) 2001

Прво познавање унутрашњости клуба "Нико пише пуковнику" (Рига, Пелду, 26/28) одржан је у вечерњим сатима у неформалном окружењу. Соба се појавила пред нама на слици живог организма, који шири моћну енергију. Велику улогу у стварању оваквог сензације играо је разне светла, укључујући и плави неон, способан да реинкарнира било који ентеријер. Металне конструкције шипке и плоче које подржавају дебеле зидове, цеви истегнуте испод плафона, савијени мост који води из једне хале у другу - све ово даје одређену ригидност и снагу унутрашњости, која свакодневно прима велики број младих људи. Али подсећамо вас да ће се клуб појавити само овако увече, уз одређено осветљење и велику гомилу људи. Потпуно другачија слика се јавља током дана. Светлост не фокусира нашу пажњу на оштри метал, али нежно клизи преко дрвених површина столова, столица, старог бифеа. Изгледа да ентеријер спава, али врло топло и благо захваљујући објектима познатим из детињства, иако су повезани са временом критизираним данас. Старији метални судопер са славином који се налази поред улаза у купатило изгледа најочигледније овде. Клубски простор се може променити у зависности од осветљења, времена у дану, нашег расположења па чак и музике, а ово је, мислимо, најважнија карактеристика успешног ентеријера.