Ова прича започела је пре неколико година. Власници стана, о коме желимо да разговарамо, већ неко време живе у Европи, и као срећа би то имало огроман интерес за минимализам на Западу. Враћају се у свој родни Петербург, одлучили су да изграде живот у складу са својим новим идејама о удобности, у стилу потпуно лишеном спољног беса. Да би остварио сан, стан је изабран у новој кући, "одрасла" у сликовитом углу петроградске стране. Сама комбинација историјског окружења и модерне зграде отворила је веома атрактивне перспективе. Ипак, власници размишљају о упознавању са архитектом Михаилом Барашковом као полазном тачком у раду на овом пројекту. Тако се догодило да власници станова и архитекта деле љубав према минимализму, те је стога одредјен генерални правац стилских претраживања. Избор решења за планирање такође није захтевао много напора, јер чак иу фази изградње они су добили максималну корист од постојећег простора. Прва ствар која ухвати ваше око је обиље беле боје која нас среће у ходнику и достиже свој апогее у собама за госте. Блиски поглед обухвата најфинију игру нијанси, која се може назвати: "бела и још ближа". Експеримент са бојењем био је прилично успјешан, нарочито зато што је нашао наставак у неком синдикату различитих материјала. Лагане мермерне прозоре које се понављају у поду, нехрђајући челик у кухињи мирно коегзистира са брушеним алуминијумом, панели ламинатних зидова изгледају не мање племенити од полираног стакла. Таква неконвенционална комбинација материјала била би шокантна, али пажљиво одабрани нијанси и текстуре само наглашавају дубину бијеле боје и опсег својих могућности. У заједничком простору дневне собе, трпезарије и кухиње подељен је острвска преграда. Ова баријера је врло условна, а ипак вам омогућава да јасно дефинишете границе главних зона, уз задржавање укупне запремине простора. Мања одступања и ротације авиона чине перспективу дубље. Дакле, линија уграђених панела налази се у малом углу према линији зида, а остатак се мало окреће око своје осе. Због чињенице да кућа има степенасту форму, од самог почетка постојала је жеља да се корисна површина стана прошири због развоја неискоришћеног крова доњег спрата. Али како? Првобитна идеја о уређењу отворене терасе овде била је атрактивна, али непрактична. Петерсбургска клисура је позната по својим кишама, што значи да се може користити само лети. Ипак, постојало је решење. Изградња наткривене терасе омогућила је не само повећање укупне површине стана за 40 метара2, но и обзавестись кабинетом, камином (которые в прежнем проекте не были предусмотрены) и целым городом впридачу - со смотровой площадки второго яруса открывается великолепная панорама. Признаться, находясь здесь, меньше всего думаешь о том, что за изящной конструкцией, парящей в воздухе, стоит сложнейший инженерный расчет. Между тем пришлось решать по-настоящему сложную задачу: консоль из стальных швеллеров самонесущая, так как в этом месте нет капитальной стены, на которой ее можно было бы закрепить. Лестница, балкон, огражденный стальными тросами, и несущая конструкция остекленного ограждения привнесли в интерьер техногенную ноту. Цветовая гамма стала более насыщенной, но все равно тяготеющей к монохромности. Огромный фонарь террасы наполнен солнечным светом днем и лунным - ночью. Он манит к себе. И нет никакой возможности устоять перед соблазном подняться на балкон и окинуть взглядом город, простирающийся до самого горизонта. Архитектор Микхаил Барасхков говорит об этом так: "Для меня принципиально важно видеть город из окон квартиры. Как будто ты получаешь в подарок к квадратным метрам общей площади квадратные метры картины..." И мы склонны с ним согласиться.
Пассинг тхе галлери 
